Бели Поток - Историјат
  • Регистрација

Људи су од давнина насељавали пределе планине Авале које су чинили углавном скупови веома малих села. Масовније насељавање ових простора почиње тек за време Милоша Обреновића када ова мала насеља постају права села. Село Бели Поток на Авали једно је од таквих села. Своје име највероватније добија захваљујући једном великом потоку који је протицао кроз село, на којем су девојке прале веш и белеле платна. Авала је позната по веома бурној историји.
Турци су окупирали ове простореи користили их за нападе на Београд. У одбрани од Турака посебно се истакао чувени Белопоточанин Васа Чарапић који је погинуо код Стамбол капије, и по коме и наша школа и главна улица носе име. Организовано школовање деце у Белом Потоку почиње релативно касно.


Разлози за то су: непосредна близина Турака на Авали, врло честа ратовања за освајање Београда, честе бежаније народа и релативно касно масовно насељавање ових простора. Деца имућнијих људи углавном су школована у оближњим селима. Прва школа у Белом Потоку изграђена је 1873 године углавном средствима сељака. Прва школска зграда била је веома скромна, са само једним учитељем. Друга школска зграда грађена је у периоду између 1909-1910 године. То је била знатно већа и модернија грађевина са бољим условима за школовање деце. Такође је изграђена добровољним прилозима мештана, али и продајом старе зграде и њене имовине. Нова школа имала је укупно 15 учитеља, који нису сви били из Белог Потока, а неки од њих школовани су у иностранству. Најновија школа у селу изграђена је 1984 године. У овој модерној згради и данас се налази школа која поседује све услове за савремено извођење наставе. Приметна је константна тежња ка усавршавању и побољшавању услова рада. Трудимо се да пратимо светске трендове у опремању учионица и других школских просторија, али и у погледу афирмисања и оспособљавања ученика за самосталан рад. Школство у Белом Потоку постоји 137 година. За то време готово да и није било већих прекида у извођењу наставе. Из наше школе изашле су генерације ученика од којих су многи постали успешни и веома продуктивни чланови друштва.

Мисао дана


Моратe научити своју дeцу да јe зeмља под вашим стопалима пeпeо ваших дeдова. Да би ваша дeца поштовала зeмљу, морају знати да јe зeмља испуњeна душама прeдака, да јe зeмља са нама у сродству. Научитe вашу дeцу оно што смо ми научили нашу, да јe зeмља наша мајка. Шта год снађe њу снаћи ћe и синовe зeмљe. Ако човeк пљујe на тло пљујe на сeбe самога. Ми знамо: зeмља нe припада човeку. Човeк припада зeмљи. Ми то знамо. Свe јe повeзано као крв која ујeдињујe породицу. Свe ствари су повeзанe. Човeк нe тка ткиво живота, ми смо само јeдна нит у ткању. Шта год да чини ткању чини и сeби самом.
 (индијански поглавица Сијeтл )
ДАН ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ, 22. АПРИЛ