О нама
  • Регистрација

О нама

Људи су од давнина насељавали пределе планине Авале које су чинили углавном скупови веома малих села. Масовније насељавање ових простора почиње тек за време Милоша Обреновића када ова мала насеља постају права села. Село Бели Поток на Авали једно је од таквих села. Своје име највероватније добија захваљујући једном великом потоку који је протицао кроз село, на којем су девојке прале веш и белеле платна. Авала је позната по веома бурној историји.
Турци су окупирали ове простореи користили их за нападе на Београд. У одбрани од Турака посебно се истакао чувени Белопоточанин Васа Чарапић који је погинуо код Стамбол капије, и по коме и наша школа и главна улица носе име. Организовано школовање деце у Белом Потоку почиње релативно касно.

Пиносава 1907. године добија своју школу.
До отварања ове школе наши ђаци су ишли у школу у Белом Потоку.
Школска зграда је подигнута добровољним радом и средствима грађана, али и уз помоћ надлежних просветних власти у Београду.
Тадашња школска зграда била је мања од данас постојеће зграде. Имала је два одељења, веће и мање, међусобно повезана вишекрилним дрвеним вратима и још две мање просторије у којима је становао учитељ, тј. управитељ школе. Први учитељ био је Радисав Стојановић, родом из Велике Плане.
Први ђаци била су деца рођена 1898. i 1899. године. Било их је у сва четири разреда 86-оро.

Зуце је релативно младо насеље на падинама Авале. По турском попису из 1528. године на овом простору живели су само муслимани у месту које се звало Торкол. Тек пописом из 1561. године пописана су имена Срба и данашње име села - Зуце. По некима ово име потиче од старих назива околних брда, док други пак тврде да је ово село добило име по непрекидном зујању пчела, по којем је цео крај био познат. 1561. године ово име је први пут званично употрбљено у писаном облику.

Има нас и на Фејсу

Facebook

ЛОГО ШКОЛЕ

logo skole

Мисао дана

КАД ИДЕ ПРВАК

Кад првак у школу крeнe
Са торбом прeпуном књига,
Пратe га брижнe зeнe.
Прати га мајчинска брига.
Коракe пружа лакe,
Срeд градскe врeвe и букe.
Први пут идe бeз бакe,
Први пут бeз дeкинe рукe.
Зауставитe  авионe.
Возовe брзe и камионe.
Багeрe бучнe и санитeтe,
Кад идe првак. Кад идe дeтe.
Ви стe од ђака јачи
И знатe за поштовањe.
Ваша пажња му значи.
Ђак јe највeћe звањe.
То што научи од вас
Сутра ћe другом да врати,
Ви стe му први час
Да живот бољe схвати.
Зауставитe тракторe,
Трамвајe и мотокултиваторe.
Бицикла тиха и тротинeтe,
Кад идe првак. Кад идe дeтe.
(Toде Николетић)