Библиотека
  • Регистрација

УТИСЦИ...

          У другом разреду се ових дана чита лектира, поезија Добрице Ерића. Нема детета које не ужива у његовим стиховима, које не разуме "шта је песник хтео да каже", или које не пожели да и само пише стихове...

 

          Али, да ће код једног Михајла толико утисака да изазову Добричини стихови нису могле да слуте ни мама, ни учитељица, а верујемо да би и сам песник био изненађен. Ово је Михајло писао, а да није "морао" – није ни школски ни домаћи рад. Једноставно је имао потребу да се изрази и обрати песнику подстакнут, очигледно снажним емоцијама...

pismo     Dobrica

                                                                     З.  Ђ.

Мисао дана

„Из молитвeника свога покидала сам била свe листовe.
Потпуно бeз ближњих сам сe потуцала стазом лутања.
Тада, срeла сам тeбe, нeдораслог, нeжног јeдног
Дeчка, украс јeдан овe зeмљe и цeлога свeта…
Давно нeобрадована, обрадовала сам сe диодeми чистих твојих дeтињих очију
Мeсто ја тeбe, ти си мeнe за руку повeо,
Причао си да волиш Србију, Слободу и јeдног Принца.
И с тобом зајeдно сам волeла Србију, Слободу и јeдног Принца.”

(Исидора Сeкулић, ''Тихe строфe'', посвeћeнe најмлађeм погинулом војнику Цeрскe биткe – Станиславу Сондeрмајeру)