Дислексија је специфична развојна сметња, која се огледа у отежаном учењу читања, недограђености способности читања и проблемом разумевања прочитаног.
Дете са дислексијом има просечну или изнадпросечну интелигенцију, очуван вид и слух, одсуство можданих оштећења и добро здравствено стање.
Тешкоће у читању се односе на брзину, прецизност читања и разумевање прочитаног.
Читање деце са дислексијом је изразио споро, јавља се отежано шчитавање, застајкивање при читању, што траје неколико тренутака, да би се онда нагло, праскаво прочитао следећи слог или остатак речи.
У току читања прочитним речима се додају неки гласови или слогови којих нема, некада занемарују неке гласове или слогове који постоје у речима или премештају слогове унутар речи (брод-борд; трава-ватра; чоколада-кочолада)
Често се у току читања замењују слова чији су гласови слични по звучности: п-б; д-т; ћ-ч; д-џ.
Деца описују да им се у току читања речи стапају, померају и окрећу у различитим смеровима, речи „играју“. У току читања често прескачу редове или поново читају прочитане редове.
Приликом писања речи могу да спајају или раздвајају на погрешан начин нпр. „Во лимдаи дему шко лу.” Слова понекад пишу наопако, некада и целе речи.
Тешкоће у овладавању способности читања трају од самог почетка обуке читања.
Деца са дислексијом се тешко сналазе у просторно временским следовима, често не знају који је дан био јуче, који ће дан бити сутра, дане у недељи, месеце у години; просторне односе горе-доле, лево-десно, испред-иза.
Уколико се дислексија правовремено открије и дете укључи у дефектолошко-логопедски третман може се детету олакшати и помоћи у стицању вештине читања .
Третман обухвата методе опште реедукације психомоторике: ритам, орјентација у простору и специфичне методе, примену говорних вежби и вежби читања.
Многе познате особе које су својим радом и делима допринеле развоју човечанства су имале дислексију: Алберт Ајнштајн, Исак Њутн, Пабло Пикасо, Ханс Кристијан Андерсен, Агата Кристи, Салвадор Дали...
Ивана Мартиновић
Дефектолог-олигофренолог
