Занимљивости
  • Регистрација

Често сам се свађао с родитељима. Осјећао се потпуно несхваћено. Чинило ми се немогућим да се сложим с њима. Поготово с оцем. Увијек сам мислио да је мој отац фантастичан човјек и у то сам вријеме још увијек тако мислио. Али он се понашао као да мисли да сам будала. Све што сам радио, њему се чинило лоше, бескорисно, опасно или неприкладно.
А кад бих му то покушао објаснити, било би још горе: нису постојале ни двије идеје које су нам биле заједничке. Одбијам вјеровати да је мој тата постао глуп. Добро, па не вјерујем баш да је постао глуп. Али увјеравам те да се понаша као идиот. Као да је запео за тупе и старомодне идеје. Мој отац није тако стар да не би могао схватити младе... Дефинитивно је јако чудан."
"Може прича?"
"Може."


...Била једном једна патка која је снијела четири јајета. Док је сједјела на њима, лисица је напала гнијездо и убила је. Али, из неког разлога, није појела јаја прије но што је побјегла и она су остала напуштена у гнијезду. Онуда је пролазила квочка и нашла напуштено гнијездо. Инстинкт ју је натјерао да сједне на јаја и грије их.
Убрзо након тога излегли су се пачићи и, као што је било логично, мислили су да им је она мајка па су ходали у реду иза ње.
Кокош, задовољна својим новим младунцима, одвела их је на фарму. Сваког јутра прије пијетловог пијева, мама кокош гребала би тло, а пачићи су се трудили опонашати је. Кад пачићи нису успјели извући из земље ни обичног црва, мама је прибављала храну свим пачићима, тргала сваку глисту на комаде и хранила своју дјечицу дајући им храну у кљун.
Једнога дана, као и обично, кокош је изашла у шетњу са својим пачићима око фарме. Њезини су је пачићи дисциплиновано слиједили у колони. Али изненада, чим су стигли до језера, пачићи у једном скоку заронише у рукавац, са свом природношћу овога свијета, док је кокош очајнички кокодакала захтијевајући да изађу из воде.
Пачићи су срећно пливали праћакајући се, а њихова је мама скакала и плакала бојећи се да се не утопе.
Дошао је и пијетао, привучен мајчином виком, и уочио о чему се ради.


"Младима не можеш вјеровати", било је његово мишљење. "Баш су непажљиви."


Један од пачића, који је чуо пијетла, приближио се обали и рекао им: "Не кривите нас што ви не умијете пливати."


Немој мислити да је кокош гријешила.
Не осуђуј ни пијетла.
Немој мислити ни да су пачићи умишљени и дрски.
Нико од ових ликова у причи не гријеши.
Они само виде стварност са својих личних тачки гледишта.


Једина је грешка, и то скоро увијек, мислити да је моје гледиште једино са којег се може схватити истина.

Текст је преузет са интернета.

Има нас и на Фејсу

Facebook

ЛОГО ШКОЛЕ

logo skole

Мисао дана

КАД ИДЕ ПРВАК

Кад првак у школу крeнe
Са торбом прeпуном књига,
Пратe га брижнe зeнe.
Прати га мајчинска брига.
Коракe пружа лакe,
Срeд градскe врeвe и букe.
Први пут идe бeз бакe,
Први пут бeз дeкинe рукe.
Зауставитe  авионe.
Возовe брзe и камионe.
Багeрe бучнe и санитeтe,
Кад идe првак. Кад идe дeтe.
Ви стe од ђака јачи
И знатe за поштовањe.
Ваша пажња му значи.
Ђак јe највeћe звањe.
То што научи од вас
Сутра ћe другом да врати,
Ви стe му први час
Да живот бољe схвати.
Зауставитe тракторe,
Трамвајe и мотокултиваторe.
Бицикла тиха и тротинeтe,
Кад идe првак. Кад идe дeтe.
(Toде Николетић)