ЦРТИЦА О ВРЕМЕНУ
Да ли прозор у будућност
може да се отвори?
Сви бисмо то волели...
Мало да одшкринемо и вирнемо,
али нас нека одбојна сила
врати у стварност.
Сваког дана путујемо кроз ВРЕМЕ -
некоме је то прозор, другоме врата,
а трећи га виде као дугачак ходник.
Време лети, клизи низ прсте,
а волели бисмо да управљамо њиме:
''Стани, крени, убрзај, успори...''
Као неукротиво ждребе ил' несташно дете,
поиграва се с нама, не слуша нас,
конце нам мрси, приче нам плете...
То је део игре на изабраном путу.
Ако је стаза права,
ићи ћемо раме уз раме са срећом
ка прозору у бескрајну будућност.
Можда је бескрај само
низ од недодирљивих тачака...
Али, нико не познаје себе довољно,
свако од нас у себи носи бескрај
у који није успео да завири...
Ксенија Марчетић 72