Инфо
  • Регистрација

У понедељак, 19. 10. 2015. године у одељењу III/1 одржан је јавни час.

Часу је присуствовало 16 родитеља, директорка, педагог и психолог школе. Ученици су у веселој и радној атмосфери показали ста су научили на предходним часовима народне традиције.

Тема овогодишњег 46. Сусрета деце Европе „Радост Европе“ „Игра’’преузета је из „Речника пријатељства“ Душка Радовића.

Од 1-6. октобра породице наших ученика су угостиле 14 девојчица плесне групе „Венера“ из Вуковара, Хравтска.

Стигла је нова, радосна вест, за понос:
на јубиларном 30.  конкурсу Књижевне манифестације „Дани дечје поезије и прозе“ у Драгинцу следећи ученици освојили су награде и признања:
Теодора Прица 6-2, ДРУГА НАГРАДА ЗА ПРИЧУ „Судбина једне луталице“.
Ања Александра Василијевић 6-2, ДРУГА НАГРАДА ЗА ПЕСМУ „Корен из непознате“.
Организациони одбор Књижевне манифестације „Дани дечје поезије и прозе“ похвалио је и следеће ученике: Ђорђа Живковића 6-2, Јану Кривошић /бивше/  8-2 и Тијану Антић 8-5.

'' УЗМИ ОСМЕХ И ДАРУЈ ГА ОНОМЕ КО ГА НИКАД НИЈЕ ИМАО.

УЗМИ ЗРАК СУНЦА И ПОШАЉИ ГА ТАМО ГДЕ ВЛАДА НОЋ.

ОТКРИЈ ИЗВОР И ОКУПАЈ ОНОГА КО ЖИВИ У БЛАТУ.

УЗМИ СУЗУ И ПОЛОЖИ ЈЕ НА ЛИЦЕ ОНОГА КО НИКАД НИЈЕ ПЛАКАО.

Неколико претходних дана ученици  II/1 бавили су се темом јесени.Они су разгледали и уочавали промене у природи, причали о њима, читали текстове и песме на тему јесени, писали саставе, цртали...

На једном далеком усамљеном острву усред океана живјели су лијепо и у слози Љубав, Богатство, Туга, Сујета и Знање. Живјели су мирно на том острву далеко од свих свјетских брига и догађања. Али након много вијекова примјетили су да њихово острво полако и све извјесније нестаје. Врло брзо схватили су да острво убрзано тоне. Узнемирени они спакују своје ствари и крену полако да напуштају своје чаробно острво које им је вијековима пружало срећу.
Једино Љубав, постојана по природи, одлучи да остане. Једино је она вјеровала и надала се да је све то привремено и да ће доћи бољи дани када ће све бити лијепо и весело као некада. Међутим временом и Љубав схвати да нема наде и да мора и она да напусти свој дом. Спакује лијепо оно мало ствари и пуно успомена са собом, али … сада више није било начина да оде са острва. Сви чамци, бродови и сплавови већ су отпловили а за прављење нових више није било времена. Љубав је почела да дозива у помоћ.

Некако у то вријеме, пут туда нанесе Богатство. Љубав се обрадује срећној случајности и замоли Богатаство да је прими на свој брод:
- Прими ме молим те, острво тоне, удавићу се – рече Љубав.
- Извини али мој ;амац је пун злата и драгог камења. Нема мјеста још и за тебе Љубави. Ако и ти будеш ушла, бојим се потонућемо – рече Богатство и оде.
Љубав је почела да хвата паника. Острво је више тонуло и воде је било све више. У паници, Љубав је и даље дозивала у помоћ. Онда је на свом сплаву наишла Туга. Љубав се обрадовала старом пријатељу:
- Туго, молим те спаси ме. Потонућу заједно са овим нашим острвцетом. Било би штета да свјет остане без љубави.
- Жао ми је Љубави – одговорила је туга – Толико сам тужна да не могу да те поведем са собом. Желим да будем сама. И остави љубав далеко иза себе.
На оствру Љубав већ поче хватати очај. Није видјела начин да се спасе из незгодне ситуације у којој се нашла и то зато што је вјеровала у боље сутра. Међутим, трачак наде, или је можда у питању вјера, још увијек су је нагонили да и даље дозива у помоћ. Њена дозивања привуку пажњу Сујете која је туда случајно пролазила.
- Поведи ме са собом. Ти си ми једина нада – замоли Љубав.
- Не долази у обзир! Види каква си прљава и мокра, хоћеш да ми поквасиш чамац . Сама си крива! Сад сноси посљедице. Лепо сам ти говорила да одеш док се још могло. – И још увријеђена оде и остави Љубав са њеном тужном судбином.
Изгубивши и посљедњу наду, Љубав се предала судбини. Сјела је на једини непотопљени камен што је остао од њиховог, некад великог и дивног острва и чекала да и он нестане испод воде и са собом однесе и њу. Утом, ниоткуда, појави се неки странац у чамцу. Странац приђе сасвим близу и пружи Руку љубави. Она уђе у чамац и он је превезе на сусједно острво. Ту је Љубав изашла из чамца, захвалила се и пошла даље. Тек пар метара даље схватила је да не зна ко ју је спасио. Окренула се и дотрчала натраг до обале, али чамац са странцем већ се изгубио на хоризонту. Тада је Љубав тек примијетила Знање како сједи на обали. Пришла је и упитала:
- Реци Знање, ко је странац који ме је спасао сигурне смрти?
Знање је погледа, насмијеши се па јој рече:
- Како, зар ти не знаш? То је било ВРИЈЕМЕ.
- Вријеме? – Упита збуњено Љубав.
- Да, ВРИЈЕМЕ – одговори Знање – Јер једино је ВРИЈЕМЕ способно да спозна колико је Љубав велика.

 

Текст је преузет са интернета.

У оквиру сарадње са предшколском установом „Чика Јова Змај“ – Вождовац ( објекти: Вивак, Васа Чарапић – Бели Поток, мале школе у Пиносав, Белом Потоку и Зуцу) у нашој школи је  реализован општи родитељски састанак за родитеље предшколаца  Белог Потока, Пиносаве и Зуца. Састанак је одржан у уторак  21.10.2014.год. у амфитеатру школе.

Патронажна служба Дома здравља Вождовац одржала је предавање за ученике од 1 - 4. разреда на тему "Здрава исхрана". Предавање је реализовано у сва три објекта школе.

На 39. Такмичењу младих орача Србије, одржаном 10. и 11. октобра у Бачком Грачацу, које традиционално организује Савез ученичких задруга Србије,  ове године учешће је узело 25 младих орача из десетак основних школа, међу којима је и наша. Представници наше школе били су ученици Токовић Филип VIII/3 и Михаиловић Стефан VII/4.

Детаљније о манифестацији можете прочитати на линку.

Јавним часом који је 21. октобра одржан у Пиносави, издвојеном објекту Основне школе „Васа Чарапић“ у Белом Потоку, обележено је 150 година од рођења Бранислава Нушића. О животу и раду овог нашег познатог и досад непревазиђеног комедиографа говорили су библиотекарка и наставници српског језика и историје.