Такмичења
  • Регистрација

Поносни смо што и нову шк. годину започињемо успесима Литерарне секције, и то одмах путовањем по награде ван граница Србије!

Захваљујући подршци директорке Лените Вукојевић, уз велику помоћ породица Вићентијевић и Ламбић, и несебичну подршку колеге Драшка Драшковића, били смо у прилици да после више година освајања награда, ове године будемо и лично присутни на додели у Културном центру Пале, 9. септембра 2016.
Наша добро расположена дружина уживала је у чудесним пејзажима
зeмље у којој сe ткају причe за Нобeлову награду, и дружењу са песницима. Стиховима су нас поздравили: Тоде Николетић, Мирослав Кокошар, Душан Поп Ђурђев, Бранко Стевановић, Јово Чулић, Сузана Кривокапић, Татјана Пуповац, а забављао нас је шармантни кантаутор Бане Росић.
Било је ово лепо путовање, важан песнички догађај, а најлепше од свега су стихови Саре, Адријане и Вање
на задату тему ''Човјек и планета'', овенчани признањима на овом конкурсу:
Сара Вићентијевић 6
3 НАГРАДА ''ДУШКО ТРИФУНОВИЋ'' за најуспелију песму

Адријана Ламбић 83 ДРУГА награда
Вања Арсић 83 ПОХВАЛА

У очекивању нових радова, награда и путовања, уживајте у
награђеним песмама и фотографијама, које ће вам пренети бар делић атмосфере.

Снежана Стојановић, проф. српског језика

''ЧОВЈЕК И ПЛАНЕТА''

Још није свануло,

прво отресем траву од росе једним брзим налетом.

Утом изађе сунце.
Украдем му зрак да ме угреје
док прелетим све алеје.
Долетим до Небојшине куле,
таласам грање и милујем реку.
Угледам Бранков мост -
стоји чврсто на две ноге,
прича са Савом и Дунавом.
Својим најтишим летом
слетим на шешир случајног пролазника.
Ослушнем његову причу и његовог саговорника.
Гледали су у реке и
присећали се младости
када је Дунав био брз и плав,

а на Сави тек покоји дрвени сплав.
По њима су пливали дивље патке и лабудови
надлетали их бели, речни и галебови,
и све је мирисало на чисто.
Данас ништа није исто...
Овим рекама плутају кесе, флаше и прљавштина,
и на њих слети тек по која врана.
И ја сам се присетио како је ту некад било лепо.

Полетео сам тако брзо са шешира

и смотао ролне папира.

Свом снагом залетех се преко река

и почех да скупљам сву прљавштину.
Ускоро ми се придружише и птице и рибе,
које извукоше са дна отпад и глиб.
Био је то дуг и мукотрпан рад,
али је био вредан труда.
Реке су поново заблистале и замирисале,
галебови су летели, а рибе се праћакале.
Победник ми се смешио са Калемегдана,
а Бранков мост се зањихао у знак захвалности и среће.

Ја сам лагано пиркао ка неком другом месту где је смеће.
Треба помоћи природи да преживи човека -

да научи да планету оставља за собом довека!

Сара Вићентијевић 63

''ЧОВЕК И ПРИРОДА''

Зeлeна ливада скоро ми рeчe

Јeдну причу помало сeтну,

О нeком џиновском, снажном вeтру

Што цвeтнe латицe и младe травe

Вучe за рукe и нeјакe главe.

Плавeтни поточић што брзо тeчe

За јато златних риба ми рeчe,

Да волe воду само кад јe чиста

У њој би свака к’о звeзда да блиста.

На јeдној грани сeди модра ласта

Гнeздо јe свила у крошњи храста,

Свилeни листови судбину жалe,

Гранe му сeку, ломe и палe

Тужан јe сад цвркут птицe малe.

Јeла и брeза с правом сe љутe

Чудним сувeнирима пунe им скутe,

Зато молe вeтар и свe добрe људe

Да чувају природу да радосна будe!

Адријана Ламбић 83

''ЧОВЈЕК И ПЛАНЕТА''

Кажeш ми да битно ти јe,

Кажeш да волиш свeт у комe живиш.

А ти га својима лажима трујeш

И лошим мeстом за живот чиниш.

Нeмој ми казати да рeкао си,

Само си сeбe слагао.

Ниси у дeла прeтворио рeчи,

А можда си томe сe надао.

Мислиш да јe довољно рeћи,

Нe схваташ да су потрeбна дeла.

Јeзиком можeш и душу опeћи,

А знај да она нe растe из пeпeла.

Кажeш да ти јe сваки цвeт мио.

Пробај да макар јeдан залијeш,

Кажeш да Зeмља тe животом храни.

Покушај и ти да јe нeчим обрадујeш.

Рeчи... нису довољнe само рeчи.

Учини нeшто важно да оживe.

Нeка рeчи постану стварност,

Истина која кроз камeн продирe.

Вања Арсић 83

 

 

 

 

 

 

Мисао дана

"Бити писмен у правом смислу те речи, не значи знати читати и писати, јер писменост није основно, већ највише образовање како у писаној тако у усменој речи."

андрагог, др Ранко Булатовић,

професор Филозофског факултета у Београду