Медијатека
  • Регистрација
Драги ученици, овде можете наћи текстове који вам могу помоћи да боље организујете своје време, своје учење и да спречите одуговлачење обављања жељених активности. Такође, немојте се устручавати да дођете у Педагошко-психолошку службу како бисмо заједно радили на побољшавању ових вештина.
 
Ваша ПП служба
 

Стратегије за побеђивање одуговлачења

 
l1
  1. Закажите састанак са самим собом.

Одлучите када ћете га одржати и издвојите време и направите план шта ћете радити.

 

  1. Нека буде видљиво оно што радите.

Нпр: отворена књига на радном столу.

Уколико се налази тамо, подсећа вас на учење, а и лакше је да почнете.

  1. Устаљена рутина.

Непријатни задаци који се рутински раде, не раде се свесно па се много лакше обављају.

  1. Створите слику будућности.

 Шта ако успете да завршите задатак? Колико ћете се добро осећати да видите задатак завршен у потпуности?

  1. Започните дан тешким задатком.

Уместо да размишљате о непријатном задатку целог дана, завршите с њим и будите задовољни. Нека вам ово постане навика: један тежак задатак на почетку сваког дана.

  1. Гледајте на учење као на прилику.

Ако не постоји добар разлог, зашто нешто уопште радите?

  1. Енергија.

Физичка спремност и сан ће утицати на Вашу способност да изађете на крај са задацима на одлучан и енергичан начин. Према томе, редовно вежбајте и доста спавајте.

  1. Баците се на посао и крените.

Не брините око планирања сваког детаља, само почните и излазите на крај са детаљима како на њих наилазите. Када једном почнете, многи задаци постану пријатнији и буду брже одрађени.

  1. Радни сто који не привлачи пажњу

Нека вам сто буде уредан, не треба да има ништа примамљиво на њему. Такође, држите своје паузе подаље од свог радног стола тако да на уму имате: „Радни сто значи учење. ”

  1. Подсећање

Замолите пријатеља, брата, сестру да буде Ваше званично „звоцало”, да вас подсећа дневно или недељно.

  1. Уживајте у задатку.

Пронађите начин да вам задатак буде пријатан. Гледајте на њега као на игрицу или пронађите неке од делова који су пријатни.

 
 
sat
 

Пет најважнијих принципа организовања  времена у учењу

Пред вама се налазе основни савети у вези са тиме како да организујете своје време које можете применити како у учењу, тако и у другим животним областима.

 
 
  1. Припрема је основни елемент организовања времена

У току припреме правите план учења и распоред активности. Планом учења распоређујете своје дневне обавезе око учења са осталим обавезама. Врло је важно да током креирања плана предвидите и свакодневне мале паузе, прекиде, кризе и одгађања. Покушајте направити и распоред за породицу, пријатеље, спорт и слично...

Запамтите: сваки минут потрошен на припрему вишеструко се враћа касније кроз ефекте и резултате учења.

  1. Формулисање циља учења.

 Иаkо је постављени циљ наш највећи покретач, највећи број ученика нема постављен циљ учења. Нужно је да поставите циљ који ће вас подстицати. То може бити број лекција, оцена коју желите да добијете... Тај циљ морате дубоко у себи осетити, мора вас понети. Свим својим бићем, свом својом активношћу, знањем, страшћу, интелигенцијом, осећањима морате се посветити достизању себи постављеног циља.

  1. Подела задатака на мање комаде.

Разбијањем великог задатка у серију мањих и израдом распореда времена за сваки корак можете урадити готово све што замислите уз пуно мање стреса и нервирања, него када покушавате завршити све одједном.

  1. Одређивање приоритета (важности) задацима.

Врло је важно да доделите приоритете задацима, од најважнијег до мање важног. Прво, направите листу најважнијих задатака у току дана, затим листу средње битних задатака које треба да обавите у току дана и листу задатака које ћете урадити ако вам остане слободног времена. На тај начин ћете знати на шта да се усредсредите највише, а за остало, ако стигнете -одлично, ако не - биће времена.

  1. Најтеже и најзахтевније ствари треба радити када сте најпродуктивнији и најконцентрисанији.

Тиме ћете осигурати да најкомпликованије и најсложеније ствари завршавате док сте свежи, орни, одморни и пуни енергије.

Не учимо за школу него за живот.

Non scholae, sed vitae discimus лат. (изговор: нон схоле, сед вите дисцимус).

                                                                                                                          Сенека

Етапе учења

  1. Претходни преглед градива

mapa

Као што гледамо мапу неког места када желимо да га упознамо и знамо куда и како да идемо, тако прегледавамо и књигу и лекцију коју учимо.

Пре него што се крене за учењем конкретне лекције добро је погледати садржај и место где се ова лекција налази у садржају.

Ваља истражити како је садашња лекција повезана са претходним и, колико је могуће, са будућим лекцијама. Тиме боље схватамо значај онога што тренутно учимо.

Затим се прегледају наслови, поднаслови и најважнији делови лекције коју ћемо учити.

  1. Постављање питања

znak

Много се боље памти оно што се учи као одговор на неко питање које сами себи поставимо, него само оно што се чита и памти.

Питања се могу постављати пре детаљног читања градива, у току читања и након читања.

У неким књигама имамо питања на крају лекције, која такође могу бити корисна у учењу, али је ипак важно да ученик и сам поставља своја питања.

  1. Читање градива

deca

При читању градива највише пажње би требало обратити на највaжније делове лекције.

Зато, треба да знамо како препознати и разликовати битније од мање битних делова.

Наслови, поднаслови нам говоре о суштини лекције или дела лекције.  

Сваки пасус у тексту носи  једну идеју, основну мисао коју треба препознати.

Други важан задатак при читању јесте уочавање и памћење значајних детаља. Посебно су важни они детаљи који су повезани са основном идејом, који представљају добар пример  или доказ те основне идеје.

Током читања такође треба постављати питања и давати одговоре на њих, ради бољег памћења градива.

  1. Преслишавање

sprega

Осим што читамо градиво које учимо, потребно је и преслишавати се, односно поновити га више пута.

Градиво које се понови више пута боље се и дуже памти.

Кроз понаваљање можемо видети које делове знамо добро, а које би требало поновити више пута.

Када видимо да смо савладали неке делове то нас може мотивисати да учимо даље.

Када се преслишавамо корисно је направити и скицу или резиме лекције. То значи да испишемо најважније делове лекције и додамо по неки пример. Скица или резиме нам помажу да боље упамтимо градиво и лакше се подсетимо када нам то буде потребно.

  1. Завршни преглед
  2. finish

 

На крају би требало још једном прегледати оно што је научено како би смо боље схватили целину лекције и како је она повезана са другим градивом и знањима.

 
 

Има нас и на Фејсу

Facebook

ЛОГО ШКОЛЕ

logo skole

Мисао дана

''Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Српске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где наш српски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!''
(из Светосавске химне)