pozorište

Позориште траје још од самих почетака људске цивилизације, почев од плеса у културама каменог доба. Пре него што је развио свој говорни апарат, далеки човеков предак је покушавао да своје емоције и потребе изрази покретом, мимиком, имитацијом, ономатопејом... Настанак драмске уметности се везује за период праисторијског човека који је у своје духовне обреде и свечаности уносио употребу маски и покушавао да постане неко други, прерушавајући се у неку другу личност. Тако је настао глумац који је својом игром омогућавао разноврсне доживљаје посетилаца, односно публике. Временом је и маска усавршена и на тај начин је постала важан позоришни елемент. Развијали су се и драмски изрази попут геста, покрета, мимике и говора, којима су глумци изражавали емоције и преносили је на публику - све су то касније елементи драмске уметности.

 

Тек култура Старе Грчке је дефинисала принципе позоришне уметности. Грчки аудиторијуми (слушаонице) су били прва позоришта. То су била места где се дискутовало о политици и где су одржавани фестивали у славу богова, посебно Диониса, бога весеља. Аристотел je поставио теорију о јединству радње, времена и места у драмама. Атинска дионизијска позоришта постала су узор за позоришта у грчким колонијама широм Медитерана. Поред аудиторијума, садржавала су сцену на којој су висиле слике. Трагедија, прва форма драме, појавила се око 534. п. н. е. Комедија је настала око 480. п. н. е. Две музе у грчкој митологији се повезују са позориштем: Талија је муза комедије, док је Мелпомена муза трагедије.

            Драмска уметност је кроз историју људског друштва мењала облике свог развоја, али је позориште увек имало велики значај и утицај на развој културе и уметности, уопште.

            Темељи модерног театра су постављени у XVII веку. Позориште тада доживљава велики успон и појављују се велики драмски и позоришни ствараоци попут Шекспира, Корнеја, Расина, Молијера. Они су оставили неизбрисив траг у драмској и позоришној историји и до данашњих дана су њихова дела остала инспирација и тежња позоришних уметника. Позоришне представе почињу да се изводе у посебним просторима-позориштима. Костим и сценографија се развијају као важни елементи драмске уметности. Опера и балет настају у Фиренци, постају независни, издвајајући се из драмске уметности.

            Двадесети век је период великих позоришних достигнућа, период експанзије драмских писаца, теоретичара, редитеља, глумаца, као и период у коме је установљен, 1961. године,  Светски дан позоришта - 27. март, дан који слави драмску уметност и њене реализаторе.  На тај дан позоришта широм света организују разне манифестације. Најважнија међу њима је традиционална порука коју увек пише нека истакнута позоришна личност светског угледа. Ту поруку читају глумци у свим светским позориштима пред својом публиком.

            Ове године поруку је написао пакистански драматург Шахид Надим и биће читана виртуелно. У његовој поруци доминира идеја да је читавој планети потребно надахнуће духовном снагом које може да пружи управо позоришна уметност.

                                                                                                                      З.Ђ.